BUREK KOD TIFANIJA

Ili... ća je pusti Epsom kontra O'Bren-ova grada

Masne brade i lepljivih prstiju: dražesna Doris

I počela je nova trkačka sezona na više umornom nego ostarelom trkalištu. I bi lepote...

Lepo je bilo videti majke sa decom koja se igraju i trče unaokolo. Lepo čuti i spikerku koja svako malo zove mamu ili tatu da dođu po svoje zagubljeno čedo. Više puta. Lepo se delilo nešto besplatnog sladoleda dečici na plus sedam i po kiši. Lepo je bilo videti konjske zaprege koje su istu tu razdraganu i nanovo pronađenu decu vozale unaokolo. Lepo je bilo i što konji koji vuku zapregu balegaju svuda kuda prođu, a prolaze stazama i travnjacima. Još bi balega lepše mirisala da je bilo toplije, ovako je bar kiša lepo natapala istu. Lepota prava kako su kočijaši razgrtali posetioce uz lepe srpske staroslavne psovke. Lep je i bio dim iz otvorenog roštilja koji bukvalno omami neoprezne i istovremeno zakaže posetu hemijskom čišćenju. Lep je i sveprožimajući bio miris ulja u kome se prže girice ispod sudijske tribine. Svakako da su prelepi i autobusi kojim su dovezeni zbunjeni stanovnici O'Bren-ovca i okoline mu. Lepo su tako zbunjeni sve vreme stajali uz ogradu galopske staze, da se valjda još lepše ne pogube. Lepo zgranuta je bila i malobrojna publika, misleći da je reč o vašaru koji pada na neku od Gospojina, samo čik da se priseti o kojoj je reč. A vašar lepo pao ravno na glavu zbunjenih ljudi sa plaćenim ulaznicama. Lep je i bio i ostao i nosilac jedne izborne liste iz pomenutog O'Bren-ovca. Ali, daleko najlepša bila je dražesna Doris koja je osmislila "tradicionalni porodični uskršnji ponedeljak". Lepota jedna...

Sva ta lepota je odisala, kako da kažemo, specifičnom estetikom. Specifičnom estetikom jako velike specifične težine. Onako, teške za stomak. Baš. Samo, toj estetici je mesto, možda, na nekom seoskom vašaru gde se uz šećernu vunu i još ušećerenije jabuke, zatrči i nekoliko konja po livadi, sa naočitim momcima sve onako sedeć' u sedlu. Mož' i par bikova da se pobode. Ihaj, miline!

Nikako, ali nikako joj nema mesta na hipodromu glavnog grada, koji je sve ove decenije, vek umalo, mesto za nedeljni izlazak, pa i porodični naravno. Mesto koje je puna srca primalo goste sa svih strana i vodilo računa o njima. I mesto za negovanje tradicije konjičkog sporta u Beogradu i Srbiji. Upravo zato je i Grad Beograd pružio šansu hipodromu da kao javno preduzeće od značaja za ovu delatnost opstane i očuva primarnu delatnost. Primarnu!

Bile i neke trke. Tako bar kažu, ako ne lažu. A i na Uskrs se do pre tri godine nedeljom skoro sto godina trčalo. Ako nas i to nisu slagali...

After party

"I ondak, sat i frtalj, kol'ko je iš'o šinobus, nismo ništa jeli,
i kad smo stigli na stanicu odma' kupimo burek, lep, frišak, 
mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu. 
Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju šampita i gajbu piva. 
Mlakog. Crnog."